Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Обраћање министра Нумановића на ТАИЕX Радионици "Борба против насиља и насиља у породици"

Обраћање министра Нумановића на ТАИЕX Радионици "Борба против насиља и насиља у породици"
Датум објаве: 26.11.2015 16:05 | Аутор: ПР служба

Испис Штампај страницу


Повод данашњег окупљања је борба против једног од најизразитијих негативних друштвених феномена. Данас говоримо о борби против насиља над женама и насиља у породици које је још увијек саставни дио слике нашег друштва.
Родно засновано насиље је свакодневна појава са вишеструким негативним посљедицама. Оно није изолован или спорадични облик конфликта, већ, нажалост, постоји истовремено у сфери јавног и приватног живота.Насиље је најраспрострањенији, а уједно и највише друштвено толерисани облик кршења људских права. Око 70% жена у свијету је током свог живота доживјело неки од облика родно заснованог насиља.

Држава Црна Гора је до сада предузела низ мјера, за успостављање законодавног оквира. Успостављањени су нови институционални и организациони аранжмани којима се осигурава мултидисциплинарни приступ заштити жртава насиља, као и ефикасно кажњавање починилаца, што је допринијело већем степену шире друштвене свијести о проблему насиља и јаснијој слици насиља у породици као друштвеног, а не приватног проблема. Насиље у породици у Црној Гори је препознато као кривично дјело од 2002. године.
Ипак, релевантне анализе и истраживања показују да су случајеви насиља над женама и насиља у породици и даље веома присутни у Црној Гори. Према подацима из 2014. најчешћи облик насиља над женама је емоционалне природе (371), затим физички облик насиља (290), ређе економски(34), а најређе су жене малтретиране сексуално (13).
Такође, жртве су најчешће дјеца 340, затим жене 281, мушкарци и старија лица знатно ређе (по 50).
Женским невладиним организацијама које се баве заштитом жена и дјеце жртава насиља током 2014. године за помоћ се обратило 965 особа.
Јавне здравствене инстититуције констатују да је број пријављених случајева насиља над женама 155, над дјецом 24, старим особама 8 и мушкарцима 5.

Према подацима Врховног суда Црне Горе највише је било затворских казни, док је Врховном државном тужилаштву поднијето 215 кривичних пријава.

Министарство за људска и мањинска права у сарадњи са релевантним институцијама, међународним организацијама и НВО сектором континуирано спроводи кампању „16 дана активизма у борби против насиља над женама“,са циљем да подигне свијест о овом проблему и подстакне надлежне органе и јавност да сви заједно учествују у борби против насиља. У оквиру кампање се сваке године, на државном и локалном нивоу, реализују различите активности, које се односе на превенцију насиља над женама, и које осим подизања свијести о овом негативном феномену, имају за циљ и упознавање јавности са законодавним оквиром, као и о томе како и гдје жртве могу да се обрате и добију помоћ.
У оквиру Програма родне равноправности ИПА 2010 који су партнерски спроводили Министарство за људска и мањинска права и УНДП, уз финансијску подршку Европске комисије реализовано је низ активности и истраживања о перцепцијама грађана/ки о насиљу.
Једно од таквих истраживања у 2014. години, представило је ставове грађана у Црној Гори о насиљу у породици, у три фазе истраживања. Резултати су показили да око 2/3 грађана сматра да су лични и економски проблеми најзначајнији, посебно проблем незапослености, а тек онда препознају насиље у породици као проблем. По овом истраживању жене се препознате као најчешће жртве насиља (до 86%), затим дјеца (57-63%) стари људи (око 5 %) и мушкарци (4%). Као доминантну форму насиља грађани су препознали физичко насиље.
Посебан вид насиља над женама/дјевојчицама је пракса раних-присилних бракова, која је присутна нарочито међу РЕ популацијом. Влада Црне Горе је усвојила Стратегију за унапређење положаја Рома 2012-2016, гдје се третира и ово питање. Министарство за људска и мањинска права спроводи истраживања обуке и кампање, у циљу смањивања и искорењивања ове појаве, заједно са осталим надлежним институцијама и НВО-има које се баве овим питањем.

Свеобухватно истраживање на тему насиља над женама у Црној Гори, реализовано је 2012, под називом Студија о насиљу у породици насиљу над женама, указало је да свака трећа жена у Црној Гори жртва неког вида насиља.
Сваки четврти испитаник, претежно мушког пола сматра да је жртва одговорна за насиље, јер га изазива својим поступцима, као и да постоје ситуације у којима је физичко насиље оправдано.
Подаци Врховног суда за 2015.годину указују да су 55,55% насилника мужеви, а супруге3,45%.
Невладине организације су доставиле податак да је смјештај у склоништима током 2014. године у Подгорици, Никшићу и Пљевљима, обезбијеђен је за 291 особу од чега за 135 жена и 156-оро дјеце.
У 2014. години поднијето је 1249 прекршајних пријава и 202 кривичне пријаве.
Желио бих на крају да још једном позовем све да размисле о негативним посљедицама које насиље оставља за собом. Научимо ли препознавати његове облике, налазићемо брже и ефикасније начине за његовим сузбијањем. Посљедице насиља разарају породицу. Оне имају дугорочан ефекат, утичу на формирање негативне слике о друштву и међуљудским односима, дају погрешну перцепцију.
У насиљу над женама препознајемо психичко и физичко кршење интегритета једне личности. Нека нам свима буде поука, не чинимо другим аоно од чега и сами страхујемо.

Захваљујем на пажњи.

Министарство за људска и мањинска  права